Društvene mreže UZAVRELE nakon što je SEMAFOR u Doboju svečano pušten u rad: A gde je vo na ražnju?!
❤️ Click here: Drustvene mreze master rad
Dok društvene mreže kao i sam internet doživljavate kao mesto koje vam olakšava život, na kome otkrivate novu sjajnu muziku, tražite preporuke za dobre knjige i filmove, lako pronalazite potrebne informacije, a u stvari uživate u pravom druženju sa prijateljima uz kafu ili pivo onda nema razloga za brigu i vi sigurno uzimate najbolje od oba sveta. Verovatno jedan od ljucnih razloga zbog kojeg se masovno koriste My Space i Facebook jeste jednostavnost koriscenja. Prednosti i mane Svaki registrovani clan dobija svoju stanicu, popularnije nazvano profil.
Naprotiv, sada je više nego ikada lakše održati vezu sa ljudima koji nam znače, gde god oni bili. Sledeci dobru navigaciju sajta lako mozete promeniti izgled pozadine, dodati nove slike, omiljenu muziku... Ova popularna mreza je deo evropskih drustvenih mreza a vlasnik sajta je kompanija RATE SOLUTIONS iz Estonije.
Društvene mreže UZAVRELE nakon što je SEMAFOR u Doboju svečano pušten u rad: A gde je vo na ražnju?! - Umag — — Jadranska banka d. Vitak 2008 Društvene mreže su se pokazale kao posebno plodno tlo za samoregulaciju Narcisa, jer nude pristup stotinama površnih i emocionalno hladnih odnosa.
Internet, kao mesto gde je najveća koncentracija ljudi na jednom mestu -u isto vreme možemo stupiti u kontakt sa nekim preko okeana, sa nekim u drugoj državi, gradu, itd. Samim tim, veća je šansa za ispoljavanje poremećaja ličnosti, pogotovo zbog anonimnosti i nedostatka F2F face to face komunikacije i interakcije. Na taj način ljudi mogu da iskažu druge, ponekad i tamne strane svoje ličnosti, da se predstavljaju onako kako požele, tačnije da imaju svoj pseudo, iliti onlajn identitet. Samim tim, uočljivija je i veća koncentracija narcisa i narcizma kao pojave na društvenim mrežama. Fejsbuk, kao najpopularnija društvena mreža, pogoduje savremenim oblicima ispoljavanja narcizma. Društvene mreže i slični mediji danas upotpunjavaju zadovoljenje čovekovih kulturnih potreba: komunikacijskih, doživljajnih — estetskih, obrazovnih, stvaralačkih. Promatrano s našeg ugla, ovde je reč o zameni autentičnih potreba, takozvanim pseudo-potrebama, karakterističnim za sastavnu spregu kapitala i medija. Sveopšte povezivanje i umrežavanje Networking u različite interesne cyber zajednice, nesumnjivo govori u prilog ideji o tehničkom proširenju komunikacijskog prostora, kao i o promeni dominantnog načina komuniciranja u kome je komunikacija ujedno i akcija, dakle — interaktivnost u savremenom dobu. Naime, putem svog profila korisnici stvaraju ličnu virtuelnu realnost samopromocijom, uz tendenciju stvaranja ulepšane slike o sebi. Profesor psihologije Kempbel V. Gojkovićeva smatra da osoba sklonije korišćenju Facebooka imaju izraženiji narcizam kao crtu ličnosti. Chen and Marcus 2012. Društvene mreže su koncept koji je usko povezan s međuljudskim odnosima. Feld 1981, Vitak, 2008. Vitak 2008 Društvene mreže su se pokazale kao posebno plodno tlo za samoregulaciju Narcisa, jer nude pristup stotinama površnih i emocionalno hladnih odnosa. Društvene mreže nude i kontrolisane uslove u kojima korisnik ima potpunu kontrolu nad vlastitom prezentacijom. Mehdizadeh, 2010 Kao što smo već spomenuli, narcizam je sveprisutan obrazac grandioznosti, potreba za obožavanjem i preteran osećaj sopstvene važnosti. Povezuje se s pozitivnim viđenjem vlastitih osobina — inteligencije, fizičke privlačnosti i moći. Međutim, narcisi se ne fokusiraju na međuljudsku intimnost, toplinu i druge aspekte pozitivnih odnosa, ali ih koriste kako bi se prikazali popularnima i uspešnima, a za partnere traže atraktivne i uspešne ljude. Uprkos tendenciji da traže mnogo površnih, praznih odnosa, narcisi te odnose retko održavaju dug vremenski period. Tvrdnje narcisa su ocenjene kao manje zanimljive. Ovo nije u skladu s već utemeljenim stavom o narcisima, kao ljudima koji su zabavni pri prvom upoznavanju. Jedno od mogućih objašnjenja za ovu razliku je u tome da se narcisi više oslanjaju na atraktivne fotografije kao precizne predstave-samoprezentacije, a ne obraćaju dovoljno pažnje pisanju objava. Druga razlika je uglavom tačna procena narcisoidnosti-narcizma korisnika od strane nepristrasnih promatrača. Buffardi, Campbell, 2008: 1310 Kada govorimo o društvenim mrežama, moramo spomenuti i Instagram. Instagram je besplatna aplikacija koja korisnicima omogućava obradu i deljenje fotografija na društvenim mrežama, kao što su Facebook, Twitter, itd. Instagram je kreiran i pokrenut u 2010. Online servis je vrlo brzo pridobio veliku popularnost, s više od 100 miliona aktivnih korisnika. Korisnici su od tada omogućeni da se povežu s drugim korisnicima koji imaju Instagram i prate sve njihove objave. Pre objavljivanja fotografija, korisnik ih može promeni uz određene filtere koji menjaju boju fotografijama. Kao što možemo primetiti, preterano eksponiranje objektivu i pravljenje selfija za Instagram, mogu izazvati narcizam kod korisnika ove društvene mreže, jer je to, u stvari, aplikacija samo za fotografije. Na Instagramu nema statusa, kao na Facebooku, te je značaj izgleda i selfija uveliko uočljiv za pristup i bivanje na toj društvenoj mreži. Slike koje se nalaze na ovoj društvenoj mreži nisu toliko realne, baš zbog mnoštva filtera za ulepšavanje slika, kako bi se dobio savršen izgled. Rezultati ovog istraživanja, kako se navodi u Gardijanu , manifestuju direktnu povezanost između broja prijateljstava ostvarenih na ovoj mreži i potvrđuju da je reč o narcisoidnom korisniku profila, koji pokazuje socijalno poremećeno socially disruptive ponašanje, o čemu su već postojala određena mnjenja, upućena od strane skeptika, u pogledu upotrebe ovih društvenih mreža social media sceptics. Sada su ta mnjenja definitivno i potvrđena, te možemo i mi potvrditi njihov zaključak da društvene mreže izazivaju narcizam. Čak i da ga ne izazivaju, one ga samo podržavaju u razvutku, a time i potpiruju taj već postojeći, narcisoidni obrazac ponašanja i razmišljanja, ili čak narcizam kao poremećaj ličnosti čine sve prisutnijim u sklopu te ličnosti i njenog profila na društvenim mrežama. Narcizam kao ljubav prema sebi i sopstvenoj ličnosti nije negativna pojava, ali je negativna kada osoba ne primećuje svoje mane i kada je previse zaokupljena sobom i svojim izgledom, te ga stavlja u prvi plan kao svoju jedinu vrednost. Aleksandra Stojanović rođena je 1991. Diplomirani je komunikolog, а trenutno je na master studijama, gde dovšava pisanje master rada. Po zanimanju je student. Bavi se trčanjem i boksom, a s vremena na vreme organizuje humanitarne akcije ili učestvuje u njima. Uskoro će započeti pisanje koautorskog bloga o fitnesu, u kom će predstavljati različite vidove i aspekte treninga, kao i promociju zdravog načina života i ishrane. Aleksandra, tekst je izuzetno zanimljiv.
Istrazivanje je pokazalo da mreze funkcionisu na autobus nivoa-od nivoa pojedinca pa do nivoa nacije, resava mnoge probleme, utice na to kako ce se akteri ponasati u mnogim situacijama. U stvarnom životu teško da ćete dobiti pedeset pozitivnih komentara za novu frizuru ili auto, niko vas neće javno pohvaliti zato što imate sjajan muzički ukus ili ste pronašli fenomenalan citat. Kako sprečiti loš uticaj društvenih mreža. Otkako je postao naša svakodnevica Internet je tema mnogih rasprava. Društvene mreže su koncept koji je usko povezan s međuljudskim odnosima. YouTube je popularni servis za razmenu sadržaja gde korisnici mogu postavljati, pregledati i ocenjivatii responsible isečke. Iz ove apsurdne situacije u kojoj se našao Žuti je, kao mnogo puta dosad, pokazao da je sjajan poznavalac nogometa. Novi oblici digitalnih ljudskih zajednica bujaju i u Srbiji. Kompanije sve više prepoznaju da je odnos između uloženih sredstava u oglašavanje putem društvenih mreža i efekata koji se responsible dobiju značajno veći od reklamiranja na televiziji i taj odnos iznosi od nekoliko desetina do nekoliko stotina puta u njihovu korist — rekao je Vulić.
